Pitaju me zašto slabo pišem,
zašto su moja pera nijema,
zašto moja slova šute.
Reći ću im samo.
ja nisam pjesnik koji piše da bi imao pjesmu
i kada šutim, u dubini sebe plačem,
i kad moja slova šute,
ja pišem žešće , jače,
i stihovi se sami pletu,
jedan po jedan niti kroje.
Jer ja kad pišem,
moje srce plače,
i sve su moje pjesme moga srca dio.
I zato neću završiti ovo pjesmu
nek svatko svoj svršetak piše
jer ako vam odam sve,
sve ću tajne svoje servirati na pladnju
i svi će znati kako dišem,
zato neću svršetak da pišem!
