Srca kamenitog ruke težačke,
oči tamo dolje gledaju u daljinu,
kamen na kamenu, rika medvjeda u planini
stina na stini, kuća u divljini
upisana u moje misli,
nedaj da zaboravim nikada tvoju zimu
prati me kao što pogledavaš more sinje
doviđenja Velebite moj
E, pa sada mi ništa nije jasno, ili pak možda je!?
OdgovoriIzbrišiSuper su ti stihovi, bravo!
Hvala ti na komentaru, i u potpunosti se slažem s tvojim razmišljanjem!
Šaljem ti veliki morsko - velebitski pozdrav!
ti samo pitaj razjasnit ćemo! Puno pozdrava hvala vam jer pratite moj blog jer dajete divne komentara i jer cjenite moj rad
OdgovoriIzbrišiJe li možeš reći kakve te niti vežu za Velebit, baš me zanima?
OdgovoriIzbrišiPa nemam baš neki poveznica, osim što prolazim autoputom i razgledavam,al inače dolazim iz jednog kraja, koji je sličan Velebitu pozožajem, klimom, pa onda znam kakav je način življenja na takvim mjestima
OdgovoriIzbrišiHvala ti na odgovoru!
OdgovoriIzbriši